Posle dvogodišnje pauze zbog pandemije, od 29. septembra do 1. oktobra u hotelu “Splendid” u Bečićima,  održan je tradicionalni, deveti po redu Samit ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava regiona, pod nazivom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima izraženih geopolitičkih rizika”. Samit je na jednom mestu okupio ključne kreatore fiskalne i monetarne politike svih zemalja regiona, predstavnike najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija i vodeće ljude najvećih banaka, kompanija i osiguravajućih društava iz celog regiona.

Ovogodišnje okupljanje finansijske i poslovne elite bila je prilika za razmenu mišljenja o perspektivama regiona nakon recesije, izazvane pandemijom, ali i izazovima, sa kojima se finansijski i realni sektor suočavaju u drugoj polovini godine, tokom koje je inflacija u mnogim zemljama oborila višedecenijske rekorde i koju će obeležiti rekordna poskupljenja hrane i energenata, kao i prekinuti lanci snabdevanja.

Na otvaranju samita u ime organizatora Saveza ekonomista Srbije (SES), prisutnima se obratio predsednik te organizacije Aleksandar Vlahović, kao  i ministar finansija Crne Gore, Aleksandar Damjanović.

Predsednik SES-a je istakao da se svet suočava sa najvećim inflatornim udarom za poslednjih 40 godina, inflacija u SAD je viša od 8%, u EU oko 9%, u Srbiji 12%, Crnoj Gori 15%, a slično je i u drugim zemljama.

- Inflatorni udar premašio je sva kredibilna očekivanja - rekao je Vlahović i dodao da centralne banke dižu kamatne stope da bi smanjile nagli rast cena, ali da treba voditi računa da to ne ugrozi ekonomski rast i gurne privredu u recesiju. Visoka inflacija, prekinuti globalni lanci snabdevanja, neizvesnosti u snabdevanju energentima, kao što su gas i struja i njihove visoke cene ugrožavaju ne samo industrije koje koriste te energente nego i uslužnu delatnost i potrošnju.

Postavlja se pitanje kako male zemlje poput zemalja Zapadnog Balkana treba da odgovore na izazove geopolitičke i ekonomske krize u kojoj se danas nalazimo, a to znači kako održati fiskalni balans ili fiskalni deficit u nekom razumnom nivou, s obzirom da će bilo kakvo pokrivanje fiskalnog deficita kroz zaduženje u narednom periodu biti jako teško i veoma skupo – naglasio je Vlahović.

Naveo je da je jedan od zadataka ekonomskih politika zemalja regiona da obezbede da ne dođe do preteranog rasta spoljnog duga, s obzirom da se sve zemlje, sa izuzetkom BiH, nalaze na gornjoj granici prihvatljivog zaduženja u odnosu na nacionalni BDP.

Jako je važno da postoji razmena mišljenja među zemljama regiona o tome kako koncipirati fiskalnu i monetarnu politiku u narednom periodu, u situaciji velikih geopolitičkih i ekonomskih izazova, jer su privrede zemalja Zapadnog Balkana međusobno povezane, i kako da, bez velikih barijera, nastave i prodube saradnju.

Ministar finansija Crne Gore, ispred ministarstva koje je i institucionalni pokrovitelj skupa, Aleksandar Damjanović rekao je da bez saradnje i razmene prakse i iskustava u regionu nema napretka tih zemalja. Govoreći istovremeno na panelu ,,Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima“ ministar Damjanović istakao je da je unapređenje dijaloga i saradnje svih finansijskih institucija regiona važnije nego ikada, kao i da je upravo na njima, kao nosiocima i kreatorima finansijske i fiskalne politike, da snažnije doprinosu bržem ekonomskom razvoju regiona, što u konačnom doprinosi i njegovoj ukupnoj stabilnosti.

Šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) Alessandro Bragonzi rekao je na plenarnom obraćanju da je ulaganje u zelenu ekonomiju način da se prevaziđe aktuelna kriza koju su proizveli kovid pandemija, energetska kriza i rat u Ukrajini. Precizirao je da to znači ulaganje u digitalizaciju, dekarbonizaciju i inovacije, što treba da obezbedi tranziciju ka zelenoj ekonomiji i podsetio da EIB i EU kroz projekat Tim Evropa obezbeđuju finansiranje ovih izazova.

Istog dana održan je i drugi tematski panel direktora poreskih uprava pod nazivom „Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima“.  Poreske uprave regiona listom beleže najbolje rezultate u naplati poreza poslednjih godina, pa i istorijski. Predstavnici poreskih uprava tvrde da to nije samo zbog inflacije, mada priznaju da je ona dosta pomogla da se poveća izdašnost poreza. Glavna tema među poreskim upravama je digitalizacija, koja dovodi i do, kako se čini, njihovog trenutno najvećeg problema, nedostatka IT stručnjaka.

Drugog radnog dana, u subotu, održan je panel "Monetarna politika u inflatornom okruženju", koji je okupio predstavnike centralnih banaka balkanskih zemalja, čime je i završen ovaj dvodnevni skup.