Jubilarni, deseti po redu Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava, pod nazivom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona u neizvesnim vremenima produžene geopolitičke i ekonomske krize”, održan je od 28. do 30. maja 2023. u hotelu “Splendid” u Bečićima.
Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava, koji od 2019. organizuje Savez ekonomista Srbije, predstavlja najveći godišnji regionalni finansijski i monetarni skup i ima za cilj razvoj dijaloga i unapređenje saradnje svih finansijskih institucija regiona.
Ove godine, Samit je na jednom mestu okupio ključne kreatore fiskalne i monetarne politike svih zemalja regiona, predstavnike najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija i vodeće ljude najvećih banaka, kompanija i osiguravajućih društava iz celog regiona. Ovogodišnje okupljanje finansijske i poslovne elite bila je prilika za razmenu mišljenja o perspektivama regiona u izuzetno drugačijim okolnostima, koje pre svega karakterišu visoka inflacija, rast kamatnih stopa centralnih banaka ključnih zemalja sveta, usporavanje privredne aktivnosti, pojačana nestabilnost bankarskog sektora u SAD i komplikovana geopolitička situacija, naročito nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba u februaru 2022.
U ovoj godini očekuje se rast svetske ekonomije, a evidentan je pad stope inflacije  - poruka je ovogodišnjeg Samita, kojeg su otvorili Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore.

Predsednik SES-a predstavio je makroekonomska kretanja kao i projekcije za naredni period. Iako inflacija pada, velike ekonomije ostvaruju bolje rezultate u odnosu na očekivanja iz 2022. godine. I dalje su prisutni brojni rizici poput neizvesnosti daljeg toka rata u Ukrajini, mogućeg „pucanja balona“ na tržištu nekretnina i prelivanja negativnih efekata, te krize duga u prezaduženim zemljama.

Govoreći o bruto domaćem proizvodu (BDP) na Zapadnom Balkanu, predsednik SES-a je istakao da svi u regionu imaju problem da dostignu "robusnu" stopu rasta od pet i više odsto, i dodao da se u 2023. godini očekuje rast BDP od 2,6% vođen rastom potrošnje i javnim investicijama i da prepreku za robusniji rast na Zapadnom Balkanu, osim globalnih faktora poput rata u Ukrajini, krize bankarskog sektora i eventualno usporenog rasta Kine, predstavljaju i "nedovoljno razvijene institucije".

Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić istakao je da je ključni izazov za Crnu Goru visoka stopa inflacije koja je sa prošlogodišnjih oko 17% sada pala na oko 8%. Naglasio je da su i banke u Crnoj Gori snažno ušle u period krize, a izađe iz nje sa još snažnijim monetarnim instrumentima.

Rad Samita se odvijao u okviru tri panela. Prvi panel je bio posvećen guvernerima centralnih banaka regiona pod nazivom „Kako u nestabilnim vremenima postići i očuvati stabilnost cena i bankarskog sistema“, na kojem se govorilo o inflaciji, značaju koordiniranog delovanja fiskalne i monetarne politike u kriznim vremenima, sličnostima aktuelne i svetske ekonomske krize 2008. godine, rastu kamatnih stopa kao i najvećim izazovima centralnih banaka na kratak i srednji rok.

Na otvaranju drugog dana Samita prisutnima se obratila šefica kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Zapadni Balkan Stefani Verena Eble, koja je istakla da je stav MMF-a nastavak fiskalne konsolidacije, ali da ne treba često menjati fiskalna pravila. Potrebno je raditi na strukturnim reformama i investicionim potrebama. Takođe, neophodno je otvaranje tržišta za konkurenciju i osnaživanje konkurencije kako bi se izbeglo tajno dogovaranje kao i povećanje cenovne transparentnosti.
Šefica kancelarije MMF-a je navela da na stanje javnih finansija u zemljama regiona utiču globalni izazovi - od energetske krize, visoke stope inflacije do povećanja kamatnih stopa. Tom prilikom je ocenila da kroz aranžmane sa MMF-om treba doći do "priuštivijih finansija" i podsetila da je Severna Makedonija nedavno, kao i Srbija ranije, usaglasila nove fiskalne aranžmane sa Fondom.
Drugi panel je bio posvećen ministrima finansija pod nazivom „Zdrave i javne finansije – ključni preduslov privrednog rasta i izgradnje moderne tržišne privrede u uslovima produžene geopolitičke neizvesnosti“, na kojem su se učesnici saglasili da povećanje kamata ne ide na ruku ni privredi kao ni građanima i zato su potrebne određene politike.

Dvodnevni samit u Bečićima završen je panelom na kojem su predstavnici poreskih uprava zemalja regiona govorili o reformama i modernizaciji te službe od čije efikasnosti zavisi naplata budžetskih prihoda. Na trećem panelu pod nazivom „Reforma i modernizacija poreske uprave – ciljevi, dometi i ograničenja“, zaključeno da je jedan od najvećih izazova poreskih uprava regiona borba protiv sive ekonomije i poreske evazije.

Naredni samit najavljen je u terminu od 13-15. juna 2024. godine.