Centralna tema  XXXII Kopaonik Biznis Foruma bila je: Srbija 2027- Težeći ekonomiji sa visokim prinosima. Ovogodišnji forum održan je u kontinuirano složenoj geopolitičkoj i geo-ekonomskoj situaciji. Produžena „poli-kriza“ koja je identifikovana prošle godine, ovoga puta dolazi iz još više izvora i obuhvata niz relevantnih ekonomskih i društvenih oblasti u rasponu od sporog rasta, ratnih tenzija, inflacije, prekida lanaca snabdevanja, fragmentacije i usporavanja svetske trgovine, pada realnih prihoda, rastuće nejednakosti i odlaganje primene „zelene agende“. 

SVET. Globalna ekonomija nastavlja da se polako oporavlja od pandemije i šokova izazvanih ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Otpornost globalne ekonomije do 2024. godine bila je izuzetna. Teški poremećaji na tržištu energije, roba i hrane, kao i monetarno pooštravanje usporili su ekonomski rast, ali sve zajedno to nije izazvalo globalnu recesiju. Na osnovu projekcija MMF-a iz oktobra 2024. godine, globalni rast BDP-a je usporen sa 3,3% zabeleženih u 2023. na 3,2% u prošloj i ovoj godini, međutim to je znatno ispod proseka od 3,8% koji je ostvaren u periodu 2000-2019. Očekuje se da će  napredne ekonomije neznatno poboljšati rast sa 1,7% u 2023. na 1,8% u 2024. i zadržati istu dinamiku u 2025. Projektuje se da će  privrede u razvoju imati nešto niži rast BDP-a u 2024. i 2025. (4,2%) u poređenju sa 4,4% ostvarenih 2023. godine, što je posledica globalnih poremećaja i kontinuiranih strukturnih problema u Kini.

EVROPA. Evropa se i dalje suočava sa dva izazova: prvi, konačno savladavanje inflacionih pritisaka i vraćanje stabilnosti cena i, drugi, obezbeđivanje snažnog, održivog zelenog rasta na duži rok uz upravljanje uticajem geo-ekonomske fragmentacije. Promene, koje su rezultirale geo-ekonomskom fragmentacijom i izmenjenim klimatskim uslovima, pogoršale su dugotrajne probleme rasta i mogle bi narušiti konkurentnost Evrope na globalnom nivou. Poslednjih godina konvergencija unutar EU i u čitavoj Evropi je spora i gotovo zaustavljena. Na osnovu zvaničnih projekcija EU, očekuje se da će se evropska privreda sporim tempom oporavljati, te da će imati skroman rast u narednim godinama. Predviđa se da će rast BDP-a EU biti 0,9% u 2024. godini, da bi se poboljšao na 1,5% u 2025. godini. Zemlje sa industrijskim i energetski intenzivnim sektorima i dalje će imati sporiji oporavak od ekonomija koje se uglavnom oslanjaju na usluge i turizam. Pored toga, prva grupa zemalja (tipičan predstavnik je privreda Nemačke) se suočava sa niskom spoljnom tražnjom i direktnim i indirektnim negativnim efektima geo-ekonomske fragmentacije. 

Evropska monetarna politika je okončala ciklus zaoštravanja. Uprkos svim ohrabrujućim rezultatima u obuzdavanju  inflacije, potpuna stabilnost cena (bazna inflacija ispod 2% i inflaciona očekivanja od niske do nule) verovatno neće biti postignuta pre kraja 2025. godine.

ZAPADNI BALKAN. Tokom 2024. godine region Zapadni Balkan (ZB) se više oslanjao na domaće izvore rasta podržane ekspanzivnom fiskalnom politikom, rastućom dostupnošću kredita i inflatornim pritiscima. Pored povećane potrošnje i investicija na strani tražnje, region je doživeo snažan rast u građevinarstvu i uslugama na strani ponude. 

Očekuje se da će ekonomski rast tokom 2024. godine dostići 3,3%, u odnosu na 2,6% 2023. godine. Zaposlenost je dostigla istorijski maksimum od 48,5%, a stopa siromaštvo je nastavila da opada.

Nakon tri godine konsolidacije, očekuje se da će zemlje ZB imati rastuće fiskalne deficite u 2024. godini uprkos snažnom učinku prihoda. Rast deficita je posledica velikih pritisaka na potrošnju (socijalna davanja, penzije i plate) i povećanih investicionih rashoda. Sve u svemu, prosečni fiskalni deficit za region povećan je za 1 procentni poen BDP-a. Javni dug u prošloj godini je neznatno porastao na 47,2% BDP-a.

Region ZB je imao rastući deficit tekućeg računa uglavnom zbog sporog ili negativnog  rasta privreda glavnih trgovinskih partnera iz EU.

Očekuje se da će domaća potrošnja, investicije i spoljnotrgovinska razmena unutar regiona postati značajniji izvori rasta 2025. godine i nadalje, sve dok se EU ne bude oporavila od krize. Program strukturnih reformi ostaje ključan za podsticanje rasta u regionu u cilju održivog povećanja životnog standarda i brže ekonomske integracije. 

SRBIJA. Rast srpske privrede u 2024. godini, je iznosio 3,9%. Ostvaren je najvećim delom zahvaljujući dobrom učinku sektora građevinarstva i usluga. Na strani rashoda, potrošnja i investicije su bili glavni pokretači rasta. S druge strane, doprinos neto izvoza je bio negativan, kao posledica nižeg rasta izvoza od očekivanog, budući da je spoljna tražnja oslabila, dok je uvoz ostao na visokom nivou. 

Prema srednjoročnom osnovnom scenariju, očekuje se da će srpska privreda rasti po stopi od 4 do 5 procenta u tekućoj godini i nadalje. Kao i u prošloj godini, glavni pokretači rasta će biti potrošnja i investicije. 

Inflacija se u prvoj polovini prošle godine kretala silaznom putanjom. To je ohrabrilo NBS da od juna započne postepeno popuštanje monetarne politike, te je u tri navrata referentna kamatna stopa smanjena sa 6,5% na 5,75%. Od jula je međugodišnja inflacija na nivou od oko 4,3%, sa blagim povećanjem u januaru ove godine na 4,6%. Sve vreme od početka godine bazna inflacija (bez hrane, energenata, alkohola I duvana) je na nivou od i iznad 5%. Stoga je dobra koordinacija monetarne i fiskalne politike u narednom periodu presudna za dalje smanjenje inflacije i konačno obaranje bazne inflacije na prihvatljivi nivo. Devizne rezerve su do kraja godine porasle na rekordno visok nivo od približno 29 milijardi evra. Bruto nekvalitetni krediti su opali na 2,53 odsto na kraju prošle godine. Kreditna aktivnost je povećana (8,2%), s tim što brže raste aktivnost sektora stanovništva od privrede.

Javni dug je do polovine  2024. godine dostigao nivo od 52,6 odsto BDP-a. Kao posledica velike revizije BDP-a, koju je sproveo Republički Zavod za statistiku, do kraja 2024. godine udeo javnog duga se smanjio na 47,6% BDP-a. Prošlogodišnjom revizijom ukupan nominalni BDP u 2023. godini je povećan za  5,7 milijardi eura, a ovo povećanje se u sličnoj srazmeri prenelo i u 2024. te u projekcijama za naredne godine. Na taj način predviđeni nominalni BDP od 2024. do 2027. godine je veći za oko 7,5% u odnosu na prethodne projekcije. Velika revizija BDP-a je promenila makroekonomsku sliku Srbije, direktno i indirektno, izmenom svih agregata koji se mere kao učešće u BDP-u (javni dug, fiskalni deficit, deficit tekućeg računa). Skrećemo pažnju da je zahvaljujući reviziji BDP-a javni dug već sada spušten ispod 50%, što je prvobitnim scenarijom trebalo da se dogodi tek 2028. godine. U prethodnih deset godina Republički Zavod za statistiku je tri puta korigovao iznos BDP-a Srbije, i to naviše. Prethodna dva puta BDP je u proseku povećan za oko 7 i 6 procenta respektivno. Kada se na to doda i poslednja prošlogodišnja revizija, jasno je da su promene u nivou BDP-a do kojih je došlo usled metodoloških unapređenja  značajne. 

Iako je revizijom nominalni BDP u 2024. godini povećan,  deficit tekućeg plaćanja je porastao  na 6,3% BDP-a, što je gotovo tri puta više u odnosu na prethodnu, 2023. godinu. 

Strane direktne investicije su nastavile sa dobrim performansama, te je do kraja 2024. godine zabeležen priliv od 5,2 milijardi eura, odnosno neto priliv od  4,6 milijardi eura, što iznosi 5,6% BDP-a. 

Fiskalni deficit je u 2025 godini projektovan na nivo od 3% BDP. U oceni Fiskalne strategije za period 2024-2027, Fiskalni savet konstatuje da Vlada već tokom 2024. godine pravi zaokret u vođenju fiskalne politike u pravcu veće ekspanzivnosti. Planirano je da  osnovni izvor finansiranja budžetskog deficita u 2025. godini bude dodatno zaduživanje, te se očekuje da javni dug države na kraju ove godine bude na nivou od, približno 42 milijardi eura. 

U oktobru prošle godine rejting agencija Standard and Poors je Srbiji, prvi put u istoriji, dodelila investicioni rejting BBB- sa stabilnim izgledima. To će svakako uticati na povoljnije zaduživanje Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, a, takođe, ova vest će imati svoj pozitivni uticaj na inostrane investitore. Sa druge strane, nedavni izveštaj Transaparency international-a, ne ide u prilog reformskim procesima u našoj zemlji i njenom kredibilitetu, budući da je prema indeksu percepcije korupcije u javnom sektoru Srbija od 180 zemalja rangirana na 105. mestu, sa ukupno 35 indeksnih poena. U Evropi od nas su lošije plasirane samo četiri zemlje: Ukrajina, Belorusija, Bosna i Hercegovina i Rusija. Shodno usvojenoj strategiji za borbu protiv korupcije, cilj Vlade RS je da se u narednom trogodišnjem periodu dostigne indeks od 43 poena, što bi Srbiji obezbedilo, za više od 30 mesta, povoljniju poziciju na listi Transparency International. 

Ekonomski izgledi Srbije u narednom periodu biće pod snažnim uticajem spoljnih geopolitičkih rizika: trgovinski rat SAD i Kine i potencijalno Evrope i Kine; razvoj situacije u energetskom sektoru i u tom kontekstu rešavanje pitanja vlasničke strukture NIS-a; neizvesnost oko spoljne tražnje, odnosno privrednog rasta ključnih trgovinskih partnera; moguća nestabilnost globalnog finansijskog tržišta. Srbija je mala, srednje razvijena ekonomija sa dominantno tradicionalnom privredom. Uprkos  velikim kapitalnim i inostranim ulaganjima struktura privrede se u proteklih 10 godina nije promenila. Tradicionalni sektori i dalje zapošljavaju više od polovine radne snage, a njihov doprinos BDP-u je poslednjih 20 godina na nivou od 43 do 44 procenata. Dosadašnji model razvoja je obezbedio privredni rast koji je, pokazalo se, bio  nedovoljan za sustizanje zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), koje su danas članice EU i Evrozone.  U proteklih 5 godina rast BDP-a Srbije bio je u proseku 4%, što je više od prosečnih stopa rasta u CIE, medjutim, uprkos bržem rastu nije ostvarena vidljiva konvergencija. Tačnije, Srbija je od 2007. godine do danas sve vreme na 60% BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek zemalja CIE.

Ključni pokretači našeg privrednog rasta od 2016. su bila državna kapitalna ulaganja i strane direktne investicije. Državne kapitalne investicije su već nekoliko godina unazad na nivou od 7 do 7,4 procenata BDP-a. Sve do 2017. godine kapitalna ulaganja su bila ispod 3% BDP-a, te je na Kopaonik biznis forumu isticana potreba da kapitalna ulaganja budu iznad 6% BDP-a. S tim u vezi, značajan pomak koji je Vlada od 2018. godine učinila je veoma dobar. Problem je, međutim, što ne postoje jasni strateški planovi države u segmentu javnih investicija, koji bi bili zasnovani na najvažnijem planskom dokumentu zemlje, Planu razvoja Srbije, koji, takođe ne postoji, premda je trebalo da bude usvojen najkasnije 2020. godine. O tome govori Fiskalni savet u svom izveštaju.  Ako je pre 8 godina bilo očigledno da se moraju realizovati ključni drumski i železnički infrastrukturni pravci, danas je situacija drugačija, te je potreban jasan dugoročni investicioni plan koji bi obuhvatio sve planove državnih investicija u svim važnim društvenim oblastima. Pored toga, skrećemo pažnju da je neophodno precizno definisati metodologiju za izbor projekata, te da svaki projekat bude analiziran sa aspekta društveno ekonomske opravdanosti i uticaja na ukupnu privrednu aktivnost, ne samo u periodu realizacije, već i u periodu eksploatacije završenih kapitalnih investicija. Trenutno, gotovo sva velika kapitalna ulaganja obavljaju se po posebnim postupcima, bez primene Zakona o javnim nabavkama. Kao posledica ovakvog pristupa gotovo redovno se povećavaju budžeti za projekte u odnosu na planirane iznose, a ne retko se kasni u realizaciji. Takođe, kvalitet izvedenih radova je upitan. Transparentna tenderska procedura ima svoje mane, a osnovna je znatno duža priprema projekta pre nego što se pristupi realizaciji. Takođe, transparentni postupci zahtevaju efikasniju javnu administraciju. Međutim, čak i kod posebnih postupaka moguće je unaprediti transparentnost i obezbediti efikasnije trošenje javnih sredstava. Objavljivanjem tabele sa investicionim projektima u Fiskalnoj strategiji Vlade RS, napravljen je važan pomak u transparentnom izveštavanju države o javnim investicijama. Međutim to treba da bude samo prvi korak u podizanju nivoa transparentnosti, te bi bilo  poželjno da ubuduće tabelarni pregled investicionog ulaganja bude praćen sa analizom troškova i očekivanih koristi od svih projekata, kao i sa svim drugim bitnim informacijama, poput: ko su glavni izvođači, podizvođači, ko obavlja nadzor, zaključeni ugovori itd. 

Nakon realizacije programa kratkoročne fiskalne konsolidacije i dostizanja zadovoljavajućih makro-agregata, došlo je do značajnog rasta stranih direktnih investicija (SDI). One su imale doprinos makro stabilizaciji naše zemlje. Njihov iznos od 5, 6 i više procenata BDP-a, počev od 2019 godine, omogućio je smanjenje nezaposlenosti, a posledično, obezbeđivao je potpuno pokrivanje deficita tekućeg plaćanja.  Najveći deo SDI do sada je bio usmeren ka tradicionalnim sektorima privrede (više od 60%), dok je srazmerno manji deo plasiran ka naprednim, visoko tehnološkim sektorima. Dostignuti iznos SDI sa ovakvom sektorskom  strukturom će teško biti održiv u budućnosti. Raspoloživost radne snage je već danas problematična, stopa nezaposlenosti je oko 8% te smo po tom parametru veoma blizu proseka u CIE. U zemljama CIE zaposlenost je prestala da raste kada je stopa nezaposlenosti došla do nivoa od 5%. Kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana imamo nepovoljne demografske trendove i izraženu emigraciju, tako da smo već danas, na ovom nivou razvoja, prinuđeni da uvozimo deficitarnu radnu snagu. Takođe, troškovi radne snage su značajno povećani, prosečna nominalna plata je od 2016 porasla 2,3 puta, te se smanjuje i cenovna konkurentnost, koja naročito pogađa sektore sa nižom dodatom vrednošću. Stoga je važno da država aktivnim industrijskim politikama usmerava SDI ka naprednim privrednim granama, koje bi potom posledično širili znanje i savremene tehnologije i na domaću privredu. Ovo podrazumeva i napuštanje neselektivne politike subvencionisanja stranih direktnih investicija. Prema makro projekcijama očekuje se da će Srbija, u kontekstu realizacije velikih infrastrukturnih projekata, u ovoj i narednim godinama imati rastući deficit robne razmene, kao i  sledstveno, deficit tekućeg plaćanja. Do sada je ovaj potonji deficit bio finansiran neto prilivom SDI, međutim već u protekloj godini taj neto priliv je niži od ostvarenog deficita tekućeg plaćanja. Sa nepromenjenom strukturom SDI i, generalno, strukturom privrede, bez podizanja produktivnosti i konkurentnosti, može se pojaviti problem pokrića deficita tekućeg plaćanja.

ZAKLJUČAK. Da bi Srbija izbegla zamku srednje razvijenosti u kratkom roku je od suštinskog  značaja da se čvrst stav monetarne politike zadrži koliko god je potrebno i da u kombinaciji sa odgovornom fiskalnom politikom budu ispoštovani planirani deficiti, zadržani  fiskalni baferi, a javni dug bude održan ispod 50%. Na osnovu fiskalne strategije i budžeta za tekuću godinu, čini se da se Vlada polovinom prošle godine opredelila za pro-cikličnu fiskalnu politiku podižući ciljani budžetski deficit, i de fakto suspendujući fiskalna pravila sve do 2029. godine. To indirektno upućuje na zaključak da najveći teret za postizanje cenovne stabilnosti podneti Narodna banka Srbije, te se u 2025. godini ne očekuje značajnije popuštanje mera monetarne politike. Veoma je važno da rast plata u javnom sektoru ne bude brži od rasta produktivnosti, te da se ukupan fond plata zadrži na nivou od 10% BDP-a. 

U srednjem roku potreban je nastavak reformi. Zbog niza strukturnih ograničenja, u normalnim vremenima naša zemlja ne može u kontinuitetu da dosegne  održivi rast iznad 5% godišnje, koji bi joj obezbedio da u doglednoj budućnosti bude deo grupe zemalja sa visokim dohotkom. Srbija mora da se modernizuje, da menja privrednu strukturu, podiže produktivnost i konkurentnost.  Željeni rast neće biti moguć bez većeg nivoa kvalitetnih domaćih privatnih investicija. Domaće privatne investicije stagniraju, njihov udeo u ukupnim investicijama se čak smanjuje, a njihova sektorska struktura je nepovoljnija u poređenju sa SDI. Takav trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja, zbog kojih domaći investitori prepoznaju visoke rizike ulaganja. Visoki rizici posebno pogađaju sektore naprednih tehnologija. Dakle, govorimo o potrebi unapređenja poslovnog ambijenta. Neophodne su jake, kvalitetne i nezavisne institucije, kako one koje regulišu tržište, tako i one koje garantuju pravnu sigurnost i zaštitu vlasničkih prava. Drugim rečima potrebna su jasna, predvidiva i stabilna, jednaka pravila za sve učesnike na tržištu, koja će podstaći preduzetnike da više štede, investiraju, uvode inovacije, preuzimaju rizike,  dakle sve aktivnosti kojima se generiše rast produktivnosti i menja privredna struktura u korist naprednih sektora. 

Da bi Srbija postala zemlja sa visokim prinosima od ključne je važnosti da obrazovanje dobije centralno mesto u razvojnoj politici. Zajedno sa kulturom, obrazovanje je stub svakog uspešnog društva. U kratkom roku poboljšanje uslova rada i materijalnog položaja nastavnika treba da bude osnovni prioritet Vlade. Danas je degradiran značaj škole kao institucije i dignitet profesije prosvetnog radnika. Neophodno je dosledno sprovesti reformu obrazovanja, koja će omogućiti da naš obrazovni sistem postane inkluzivniji, pravičniji te da obezbedi potrebne kompetencije za život i rad u savremenom društvu.

Srbija je u proteklom periodu aktivno jačala ekosistem inovacija. Danas ima dinamičan sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, sa dobro razvijenom digitalnom infrastrukturom. Dakle postoji osnova i resursi za prelazak u grupu zemalja čije ekonomije ostvaruju visoke prinose. Da li će ovaj cilj biti realizovan zavisi prevashodno od adekvatnih javnih politika. Drugim rečima, dostizanje ekonomije visokih prinosa zavisiće od spremnosti da se dosadašnji državno kapitalistički transformiše u preduzetnički model dugoročnog razvoja.