1. Uvod
XXIX Kopaonik Biznis Forum je, nakon dve godine, ponovo održan na Kopaoniku. Znajući da će se Forum održati u vreme izborne kampanje, organizatori su sa namerom izabrali centralnu temu ovogodišnjeg okupljanja - Srbija 2030:  Agenda održivog razvoja. Cilj je bio da se napravi presek stanja, baci svetlo na jake strane, ali i ranjivosti, te ukaže na trajektoriju razvoja koja će dovesti do osnaživanja naše ekonomije.
Na godišnjem samitu, septembra 2015. godine, skupština UN je usvojila rezoluciju o održivom razvoju pod nazivom Transforming our world: the 2030 Agenda for Sustainable Development. Agenda 2030 je univerzalni dokument i od država potpisnica se očekuje da mobilišu sve resurse kako bi ciljevi bili ostvareni do 2030. godine. Ukupno je definisano 17 ciljeva, koji zajedno uključuju tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Srbija je učestvovala u razvoju i pisanju Agende održivog razvoja, ali, i pored preuzetih obaveza čini se da je neophodno uložiti znatno više napora da bude prihvaćena kao paradigma razvoja u Srbiji. To se prevashodno odnosi na socijalnu inkluziju, smanjenje siromaštva, kao i na ciljeve koji se tiču zaštite životne sredine.

2. Makroekonomsko okruženje, trendovi i perspektive

Svet
Rast svetske ekonomije u prošloj godini iznosio je 5,9%. Prema projekciji IMF-a iz januara ove godine, očekivalo se da će rast u ovoj godini usporiti na 4,4%. Po svoj prilici, doći će do korekcije projektovanog rasta naniže. Čak i da pretpostavimo da će rat u Ukrajini biti brzo okončan, uspostavljanje globalnih lanaca snabdevanja će biti sporije od očekivanog. Nejasno je, u novonastalim okolnostima, kakva će biti reakcija Centralnih banaka razvijenih zemalja, a posebno FED-a, kada je u pitanju pooštravanje mera monetarne politike. Mnogi ekonomisti prognoziraju da nam sledi period stagflacije, a to znači stagnacija privredne aktivnosti uz visoku inflaciju. U januaru ove godine inflacija u SAD-u je bila 7,5%, što je najviši nivo u poslednjih 40 godina.

EU i Evro zona
Rast privrede Euro zone u prošloj godini iznosio je 5,2%. Dinamika aktivnosti je u poslednjem kvartalu 2021. godine usporena, kao posledica rapidnog širenja omikron virusa. U tom kvartalu naši značajni trgovinski partneri, Nemačka i Austrija, zabeležili su pad ekonomske aktivnosti od 0,7, odnosno 2,2%, respektivno, dok je Italija imala skroman rast manji od 1%. Pandemiju COVID-19, od početka marta gotovo da niko i ne pominje. Sada je ključni izazov za dostizanje projektovanog rasta  u 2022. godini neizvesnost u pogledu trajanja rata u Ukrajini. Naravno rastući trend inflacionih pritisaka dodatno podgrejava pesimistička predviđanja, a strah od stagflacije u Evropi je naročito izražen.

Zapadni Balkan
Region Zapadni Balkan je, prema projekciji Svetske banke, u prošloj godini ostvario snažan rast od približno 6%. Očekivano, najveći rast u prošloj godini su imale zemlje sa prethodno zabeleženim najvećim padom (Crna Gora 12,5%, Albanija 8%). Oporavak regiona Zapadni Balkan je posledica jačanja domaće i eksterne tražnje. Relaksacija epidemioloških mera je posebno pogodovala zemljama sa razvijenim turizmom.  Međutim, taj oporavak je  veoma ranjiv. Kada se pogledaju stope nezaposlenosti,  posebno nezaposlenosti mladih (povećanje od 5pp), jasno je da je neophodno fokusiranje ekonomske politike na uklanjanje barijera koje se odnose na stvaranje novih radnih mesta, ekonomsku transformaciju, i , s tim u vezi, na zelenu tranziciju. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti očuvanju makro-fiskalne stabilnosti, imajući u vidu da je kao posledica fiskalnih intervencija tokom pandemije, suvereni dug porastao, a fiskalni prostor uglavnom iscrpljen. Novac je potrošen, a eventualni pokušaj da se zaduživanjem dođe do novih sredstava u cilju podsticaja tražnje, bio bi pogrešan i kontraproduktivan. Dominantan uticaj na tempo ekonomske aktivnosti zemalja Zapadnog Balkana u ovoj i narednoj godini, imaće stanje konjukture na tržištu EU.

Srbija
Kao posledica značajno povećane privatne potrošnje i investicija, Srbija je u prošloj godini ostvarila rast BDP-a od 7,5%. Već u trećem kvartalu 2020. godine, privreda Srbije je dostigla pred-krizni nivo, tako da je kumulativan rast u poslednje dve godine iznosio oko 6%. Dobrim rezultatima je doprinelo više različitih faktora. Prvo, Srbija ima tradicionalnu strukturu privrede u kojoj, pored usluga, dominira poljoprivreda, prehrambena industrija i građevinarstvo, koja je otporna na šokove izazvane prekidom globalnih lanaca snabdevanja; drugo, na kumulativan rast i oporavak povoljno je uticala prenesena visoka stopa rasta od gotovo 6% iz prvog kvartala 2020 godine; treće, u poređenju sa drugim zemljama intenzitet epidemioloških mera od polovine 2020. godine je bio znatno slabiji što je pozitivno uticalo na ekonomsku aktivnost. Međutim, ključni razlog brzog dostizanja pred-kriznog nivoa  bila je masivna, neselektivna, intervencija Vlade kroz program podrške stanovništvu i privredi, namenjen prevashodno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima. Po obimu fiskalne intervencije Srbija pripada grupi zemalja sa najizdašnijim programom podrške. Tokom protekle dve godine, direktna pomoć privatnom sektoru i stanovništvu, zajedno sa merama poreske politike koje su se odnosile na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, ukupno je iznosila oko 10,7% BDP-a, približno 5,5 mlrd Eur. Da bi se sačuvala likvidnost u privredi, dodatna finansijska podrška je obezbeđena kreditima Fonda za razvoj kao i garantnom šemom, formiranom zajedno sa poslovnim bankama.  Ovaj vid podrške iznosio je oko 6,3% BDP. Paralelno sa fiskalnim paketom, Narodna banka Srbije  je, radi očuvanja makroekonomske stabilnosti, tokom 2020 godine smanjila referentnu kamatnu stopu sa 2,25% na 1%. Takođe,  povećala je dinarsku likvidnost kroz swap aukcije i repo kupovinu državnih hartija od vrednosti, kao i kupovinu korporativnih obveznica. Dodatno, zastojem u otplati obaveza omogućeno je da dužnici sa manjom štetom prođu kroz lockdown period.
Čini se da je od početka krize do danas, reakcija Vlade i NBS,  u načelu, bila svrsishodna.  Većina ekonomista je podržala ovakav vid intervencije i pomoći, s tim da je kritikovan neselektivan pristup, kao i distribucija (takođe neselektivna) tzv. helikopter novca stanovništvu.
Masivna fiskalna intervencija imala je za posledicu dva visoka fiskalna deficita u protekle dve godine (8,0% u 2020 i 4,2% BDP-a u 2021. godini). Međutim, ako eliminišemo  jednokratna fiskalna davanja, strukturni deficit u prošloj 2021. godini iznosio je 1% do 1,5% BDP-a. Zahvaljujući zatečenoj visokoj likvidnosti u budžetu na početku pandemije,  prirast javnog duga je bio oko 5 procentnih poena, te se i dalje nalazi u  zoni  ispod 60% BDP-a.
Svi drugi makroekonomski pokazatelji u 2021. godini su solidni, bolji od prethodno očekivanih i pružaju dobru osnovu za ulazak u neizvesna globalna kretanja, koja će se odraziti i na poslovanje srpske privrede.  Kumulativni rast izvoza robe i usluga za protekle dve godine je iznosio više od 20%. Došlo je do promene privredne strukture u korist razmenljivog sektora, tako da najveći deo izvoza čini prerađivačka industrija, kao i deo privrede koji se najbrže razvija: IKT, transportne i turističke usluge.  Povećana je i pokrivenost robnog uvoza izvozom, te je na kraju prošle godine iznosila 76,5%. Uprkos interventnom uvozu energenata tokom poslednjeg kvartala prošle godine, deficit tekućeg plaćanja u 2021. godini je neznatno povećan u odnosu na prethodnu godinu, i iznosio je 4,4%.
Nakon više od sedam godina cenovno stabilnog perioda, u drugoj polovini prošle godine, kao posledica prevashodno eksternih faktora, došlo je do značajnog rasta cena. U decembru 2021. godine inflacija je iznosila 7,9% (pri tome bazna inflacija je bila 3,5%). Trend rasta je nastavljen u januaru i februaru ove godine. Inflacija je vođena snažnim rastom cena energenata i hrane, što je dodatno ubrzano ratom u Ukrajini. Prema projekcijama NBS iz januara ove godine, očekivalo se zadržavanje dostignutog nivoa inflacije do početka drugog kvartala ove godine, a zatim njeno opadanje, te  spuštanje na nivo od 3,5 do 4% na kraju 2022. godine. Nadalje, prema istoj prognozi (NBS) predviđalo se da će opadanju inflacije najviše doprineti efekti nove poljoprivredne sezone, kao i stabilizovanje prekinutih globalnih lanaca snabdevanja.  Takva projekcija, zasnovana na očekivanju da će doći do smanjenja troškovnih pritisaka, smirivanjem cena nafte, gasa, električne energije, hrane i transportnih usluga, sada, u novonastalim okolnostima, deluje veoma optimistično. Da bi predupredila rast cena, Narodna banka Srbije je blago pooštrila monetarne uslove, podizanjem kamatne stope na repo operacije.
Strane direktne investicije su u prošloj godini iznosile 3,9 milijardi evra (7,4% BDP), značajno iznad deficita tekućeg plaćanja. Ukupne investicije u protekloj godini su bile, približno, 23,5% BDP-a. To je, posle više od 14 godina, najbolje ostvareni rezultat. Godinama se na KBF-u govori da je ključni preduslov za kontinuirani rast od 5 i više procenata, nivo investicija od, minimum, 25% BDP-a. Podrazumeva se da je potreban kontinuitet u višegodišnjem periodu, jer se samo tako može obezbediti brža konvergencija sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Rastu ukupnih investicija u 2021. godini doprineo je visok nivo budžetskih kapitalnih ulaganja, koja su iznosila 7,7% BDP-a. Budžetom za 2022. predviđen je isti iznos kapitalnih ulaganja. Bilo bi dobro da taj budžet bude u celosti realizovan, a da se prostor za potrebnu štednju pronađe u delu tekuće potrošnje. I dalje postoji potreba da se na sistemski način unapredi efikasnost investiranja, metodologija odabira projekata za ulaganje, kao i transparentnost realizacije svakog pojedinačnog projekta, i to od načina finansiranja, preko izbora izvođača, pa sve do same realizacije i nadzora.
Ulazak u 2022. godinu, posmatrano iz fiskalnog ugla, bio je dobar. Bez obzira na izražene geopolitičke rizike, dostizanje projektovanog fiskalnog deficita u ovoj godini od 3% trebalo bi da ostane zacrtani cilj.  Po svoj prilici, javni prihodi su u budžetu za 2022. godinu konzervativno definisani. U projekciji je pretpostavljena prosečna godišnja inflacija od 3,7%. Stvarnost demantuje tu pretpostavku, a biće uspeh ukoliko dođe do smirivanja cena počev od druge polovine godine, što znači da je realno očekivati da će prosečna godišnja inflacija biti na višem nivou.  Sa druge strane, javni rashodi su preširoko postavljeni, te, uprkos očekivanim vanrednim izdacima, koji se pre svega odnose na uvoz energenata, postoji veliki prostor za uštede. Bilo bi poželjno stvoriti veći fiskalni prostor kroz postizanje nižeg deficita, te da se očekivani dobri fiskalni rezultati iskoriste za  smanjenje javnog duga ili bar održavanje na zatečenom nivou. To bi bilo višestruko korisno: prvo,  geopolitička kriza, vrlo verovatno, nema kratkoročni karakter, a mnogi ekonomisti procenjuju da je izvesna i nova ekonomska kriza, poput one iz 2008. godine - za sve to se treba pripremiti. Drugo,  vreme jeftinog novca je za nama, te je neizvesno pod kojim uslovima ćemo se ubuduće zaduživati. Manji dug daje sigurnost za makroekonomsku stabilnost, otvara prostor za veće investicije, garantuje bolji kreditni rejting.
Podrazumeva se  da i druga sidra održive fiskalne politike moraju biti poštovana. To se, pre svega, odnosi na rast plata u javnom sektoru. Nominalni rast plata trebalo da bude manji od nominalnog rasta BDP.
Sve do februara ove godine činilo se da je planirani rast BDP-a u 2022. godini od 4,5%  realno postavljen i dostižan. Podrazumevalo se da će plan ukupnih investicija biti realizovan, te da će sektori usluga, industrije, građevinarstva nastaviti da rastu dosadašnjim tempom. Takođe, pošlo se od pretpostavke da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti bolja od prethodne. Na žalost, sasvim je jasno  da će na ekonomsku aktivnost u ovoj godini uticati rat u Ukrajini i posledice koje sa sobom nosi. Taj uticaj na našu zemlju mogao bi da bude višestruki: a)  prvo, rat u Ukrajini će ugroziti nivo ekonomske aktivnosti u EU, verovatno i u našem regionu. Upravo su to naši glavni spoljnotrgovinski partneri sa kojima realizujemo ¾ prometa; b) drugo, duže trajanje ratnog sukoba moglo bi da obeshrabri investitore, te da planove odlože za sigurnije vreme; c) treće, rat je podigao cene energenata, vrlo verovatno i hrane što otvara mogućnost da će Evropska Centralna banka posegnuti za restriktivnijom monetarnom politikom, što će dodatno destimulisati rast; i d) četvrto, otežani plasman robnog izvoza, očekivani problemi u globalnim lancima snabdevanja dodatno će usporiti  ekonomsku aktivnost. O negativnom uticaju enormno visokih cena energenata na profitabilnost energetski zavisnih domaćih preduzeća, izlišno je i govoriti.

3. Zaključak
Premda je teško prognozirati dalji tok  ratnog sukoba u Ukrajini, neizostavno su proizvedena nova geopolitička ograničenja. Moguća su i nova žarišta. Sa druge strane, pandemija COVID-19 je doprinela ubrzanju promena iniciranih  IV industrijskom revolucijom. Sve u svemu svet, kakav smo poznavali je trajno promenjen. U takvim okolnostima, pored oprezne i koordinisane makroekonomske politike koja je usmerena na stabilnost, Srbija mora da nastavi da modernizuje državu, menja strukturu privrede, vidljivo podiže produktivnost i konkurentnost. Sve to zahteva reformski napredak u sistemskim regijama.

Koordinisana makroekonomska politika usmerena na stabilnost
Suočavamo se sa izraženim ekonomskim i geopolitičkim rizicima.  Kriza, koja se već vidi na horizontu, razlikovaće se od velike depresije iz 2008. godine, te, stoga i odgovor treba da bude drugačiji. Neophodno je načelo opreznosti i štednje u vođenju fiskalne politike. To znači, bez nepotrebnog trošenja novca za podsticaj tražnje. To takođe podrazumeva i niži deficit od planiranog, komforniji fiskalni prostor kao i smanjenje  duga. Monetarna politika, u skladu sa definisanim ciljem,  treba da nastavi sa implementacijom seta sofisticiranih mera radi najefikasnijeg odgovora na postojeće i očekivane inflacione pritiske, bez ugrožavanja ekonomske aktivnosti.

Obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala
Prema istraživanju Svetske banke  više od 2/3 kompanija danas ne mogu da planiraju razvoj upravo zbog nedostatka adekvatne radne snage. U vremenu ekonomije zasnovane na znanju obrazovanje predstavlja ključni faktor dugoročnog razvoja države i društva. Kvalitetan obrazovni sistem mora da odgovori zahtevima tržišta rada. U 4. industrijskoj revoluciji mnoga zanimanja nestaju, rađaju se nova, a deo postojećih će pretrpeti značajne promene. Otuda akcenat u obrazovanju mora biti na razvijanju kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotno učenje. Talente je potrebno razvijati od ranih ciklusa obrazovanja sve do kompanija koje se danas suočavaju sa izazovom da zadrže talente u Srbiji.
        
Unapređenje kvaliteta institucija i poslovnog ambijenta
Potrebno je unaprediti kvalitet institucija i to ne samo onih koje regulišu tržište, već i institucija koje garantuju pravnu sigurnost. To je ozbiljno ograničenje za snažniji razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća i rast domaćih privatnih investicija, čiji se udeo u ukupnim investicijama već godinama kontinuirano smanjuje.   U kriznim vremenima domaći investitori su pouzdan partner u realizaciji ciljeva rasta, a jak sektor malih i srednjih preduzeća povećava otpornost i fleksibilnost privrede u celini. Da bi se afirmisali domaći investitori i preduzetnici potreban je stabilan poslovni ambijent u kome postoje jasna i  jednaka  pravila igre.

Izgradnja otporne privredne strukture zasnovane na znanju, tehnološkom unapređenju, inovacijama i digitalnoj transformaciji
Industrijskim politikama, izgradnjom jasnog regulatornog okvira, važno je nastaviti sa podsticanjem razvoja razmenljive privrede. Taj deo privrede je nosilac tehničkog progresa i visoke produktivnosti. To su privredne grane sa velikom dodatom vrednošću, upućene na međunarodno tržište i sposobne da se takmiče u tržišnoj utakmici.
Digitalizacija i dobra osnova u oblasti informaciono komunikacionih tehnologija nude potencijal za dalji ubrzani tehnološki napredak koji treba sve više da prožima sve oblasti privrede i javnog sektora. Cirkularna ekonomija predstavlja takođe veliki, još uvek neiskorišćen, potencijal za dodatne izvore rasta,  sve uz upotrebu fondova namenjenih zelenoj tranziciji koja je neminovnost u narednom periodu. Veliki državni projekti u naučnom sektoru su takođe bitni kao zamajac ovakvom rastu zasnovanom na znanju i tehnološkom napretku.

Nastavak i završavanje započetih strukturnih reformi u domenu javnih preduzeća kako bi se omogućila zelena tranzicija
Uprkos aktualnim neizvesnostima, Srbija mora da nastavi  započete strukturne reforme. Kulminacija problema u energetskom sektoru  ponovo je u prvi plan istakla potrebu bržeg i efikasnijeg reformisanja velikih javnih preduzeća. Pod tim se podrazumeva: profesionalizacija  upravljanja, poslovna i finansijska konsolidacija, i sasvim na kraju delimična privatizaciju.  Preduzeća poput EPS-a i Srbija gasa, trebalo bi da doprinesu rastu domaćih privatnih investicija. Povrh svega, trebalo bi da budu ključni akteri zelene energetske tranzicije, što je kao svoj strateški cilj Srbija prihvatila potpisivanjem EGD u Sofiji 2020. godine.