U petak, 5. aprila 2024. godine, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu,održan je XXIII naučni skup Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Republike Srbije, u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Saveza ekonomista Srbije. Naučni skup je okupio brojne istraživače i naučnike sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Univerziteta Singidunum iz Beograda, Univerziteta Union Nikola Tesla iz Beograda, Centra za nacionalnu bezbednost CESNA B iz Beograda, članove Gradskog veća grada Kragujevca i predstavnike realnog i finansijskog sektora Republike Srbije.

Naučni skup je otvorio i njime predsedeavao  predsednik Programskog odbora prof. dr Petar Veselinović. U ime Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, prisutne je pozdravila dekan prof. dr Milena Jakšić, a u ime Saveza ekonomista Srbije prisutnima se obratio prof. dr Boban Stojanović – član Izvršnog odbora Saveza ekonomista Srbije.

Na Naučnom skupu je prezentirano 20 naučniih radova, od kojih su četiri naučna rada prezentirana u formi uvodnih referata. Uvodne referate su podneli: prof. dr Edvard Jakopin – redovni profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije Univerziteta Union Nikola Tesla iz Beograda i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, Nikola Vuletić – generalni direktor Uni Credit banke u Republici Srbiji i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije,  prof. dr Slobodan Nešković – direktor Centra za strateška istraživanja CESNA B i predsednik Međunarodne akademije Nauka, Umetnosti i Bezbednosti – MANUB i prof. dr Nikola Makojević – redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Više od dve decenije na ovom Naučnom skupu ukazuje se na značaj institucija u kreiranju i sprovođenju mera ekonomske politike. Osim toga, ukazuje se na određeni vakum u institucionalnoj tranziciji, jer su institucije prethodnog političkog i ekonomskog sistema napuštene, a izgradnja novih institucija odvijala se sporo, parcijalno i neefikasno.

Poseban akcenat, u radu Naučnog skupa, stavljen je na neophodnost poboljšanja institucija i odgovornijeg odnosa prema njima od strane svih političkih i ekonomskih aktera, u skladu sa principom vladavine prava. Takođe, istaknuto je da je nerazvijenost institucionalnog ambijenta, u okviru kog su se odvijale ekonomske aktivnosti, jedan od ključnih uzroka ekonomskog zaostajanja Republike Srbije i povećavanja siromaštva, ne samo u odnosu na razvijene, već i na manje razvijene zemlje u tranziciji.

Pored navedenih aspekata institucionalne determinisanosti privrednog rasta i razvoja, na ovom Naučnom skupu su razmotrena i relevantna pitanja razvijenosti preduzetništva u Republici Srbiji, stanja bankarskog sektora u Republici Srbiji, standardizacije životne sredine u kontekstu konvergencije Republike Srbije prema Evropskoj uniji, veštačke inteligencije kao novog izazova institucionalnom okviru razvoja, dimenzije održivog razvoja, akademskih sloboda, institucionalne autonomije univerziteta i demokratije, zatim uzroka i posledica strukturnih neusklađenosti na tržištu rada u Republici Srbiji, politike zaštite konkurencije i uloge agrarnog sektora u savremenim uslovima privređivanja, razvoj zdravstvenog preduzetništva u Republici Srbiji, kao i implikacije uvođenja IMS standarda na rast prodaje kompanije i razvoj jedinice lokalne samouprave.

Budući da su, u periodu procesa tranzicije u Republici Srbiji, stvorene brojne strukturne deformacije, ukazano je i na neophodnost sprovođenja strukturnih promena kao determinante poboljšavanja izvoznih performansi nacionalne ekonomije.

Svi radovi koji su prezentirani na ovom Naučnom skupu biće publikovani u Zborniku radova i tako stavljeni na uvid stručnoj  javnosti i nosiocima ekonomske politike što će imati, kako naučne, tako i praktične implikacije za kreiranje i jačanje institucionalnih rešenja u narednom periodu.