Kao organizator Kopaonik biznis foruma, Savez ekonomista Srbije nastoji da održi i neguje saradnju između relevantnih učesnika i na taj način ponudi interaktivnu platformu za razmenu mišljenja, argumentovanu, konstruktivnu raspravu, sagledavajući pri tome ključne reformske izazove iz različitih uglova: političkog i privrednog, mikro i makro ekonomskog, iz ugla realnog i finansijskog sektora, domaćih i stranih investitora, privatnih i javnih preduzeća, teorije i prakse. Forum teži da bude istinski praznik za ekonomiste, sajam ideja, kao i svojevrsni godišnji reality check za kreatore ekonomskih politika, mesto na kome se sumiraju rezultati ekonomske politike naše zemlje između dva događaja.
Zahvaljujući svojoj tradiciji i dokazanom kvalitetu, Kopaonik biznis forum se pozicionirao kao najznačajniji događaj ove vrste u Srbiji i regionu. Sa aspekta svog značaja i uticaja, Kopaonik biznis forum je prepoznat kao „srpski Davos“ i doprinosi pozitivnom brendiranju Srbije u svetu. Svake godine Forum privlači značajnu pažnju medija.
Najvažniji zaključci i preporuke Kopaonik biznis foruma sumiraju se u dokumentu „Kopaonik konsenzus“. Ovaj dokument, prvenstveno namenjen Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije i relevantnim institucijama, predstavlja doprinos organizatora kreiranju izvodljivih i efikasnih politika u želji da nastavak ekonomske tranzicije Srbije bude brži i kvalitetniji.
Jačanjem regionalne dimenzije poslednjih godina, Forum privlači sve veći broj učesnika iz susednih zemalja i Zapadnog Balkana. Regionalna saradnja predstavlja neophodan preduslov za budućnost regiona u celini, kao i za svaku zemlju pojedinačno, pre svega kada je u pitanju njihova evropska perspektiva. Bliža saradnja, partnerstvo i kontakti sa naprednijim, iskusnijim članicama EU pružile bi ovim zemljama mogućnosti za direktno učenje, usvajanje najboljih praksi i njihovo prevođenje u kontekst zapadnog Balkana, što bi u konačnom poboljšalo rešavanje tekućih pitanja i izazova u regionu.
Završna reč i zatvaranje KBF 2024.
Ovogodišnjem 31.Kopaonik biznis forumu prisustvovao je do sada najveći broj - 1600 učesnika, a održane su ukupno 42 sesije, na kojima se razgovaralo o različitim ekonomskim i društvenim pitanjima u doba kriza.
Srpski Davos nije samo biznis forum, već mesto akademske rasprave, a to je potvrđeno i učešćem domaćih i stranih eminentnih predstavnika akademske zajednice. Uvedene su brojne teme od značaja za društveni razvoj, a nisu zanemarene ni tradicionalne makroekonomske teme, kao i one koje se odnose na pojedine industrije. Na taj način je osvežena i modernizovana agenda, a prisutni su mogli da slušaju i panele koji su bili posvećeni obrazovanju, veštačkoj inteligenciji, kreativnoj industriji, klimatskim promenama, tržištu rada, rodnoj ravnopravnosti, ženama liderima u biznisu, ulozi sporta u biznisu i društvu, mladima – generaciji Z i Alfa, ESGu, Inicijativi digitalna Srbija, budućnosti automobilske industrije. Takođe, predstavljeni su rezultati Indeksa korporativne reputacije, EXPO 2027, Forum naprednih tehnologija, inicijative Novosadskog sajma.
Kopaonik biznis forum 2025. biće održan od 2. do 5. marta.
Osnovni zaključak, prema rečima Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije, jeste da je godina pred nama i dalje neizvesna.
„Čitav svet, Evropa pre svega i Srbija nalaze se u stanju polikrize koja je izazvana pre svega pandemijom Covid, zatim ratom u Ukrajini i ratom na Bliskom istoku, još uvek nisu do kraja uspostavljeni prethodno formirani globalni lanci snabdevanja. Srbija treba da nastavi sa monetarnom politikom koja je uspela da obuzda inflaciju koja se očekuje da će do kraja godine biti na nivou (od oko 3) procenta, da ima odgovornu fiskalnu politiku koja će pre svega unaprediti efikasnost upravljanja kapitalnim projektima“, naglasio je Vlahović i dodao da je potrebno da se unapredi princip programskog budžetiranja, da se radi na stvaranju fiskalnih bafera kako bi se otvorio prostor za odgovornu potencijalnu fiskalnu krizu.
Potrebno je da se nastavi sa reformama javnih preduzeća.
„Čuli smo da su te reforme u toku, a to znači da ćemo sledeće godine imati znatno vidljivi pomak kada su u pitanju poslovno finansijska konsolidacija, budžet Srbije i budžet velikih javnih preduzeća. Istovremeno, potrebno je da se radi na unapređenju ambijenta, na unapređenju izgradnje kvaliteta institucija, pre svega mislim na nezavisne institucije i one koje se tiču tržišta i vladavine prava. Srbija treba da ulaže u obrazovanje, zato što obrazovanje u digitalnom dobu, u dobu industrijske revolucije 4.0 zahteva drugačiji pristup zasnovan na principu životnog učenja, razvijanja kreativnosti, adaptivnosti, jer bez ljudskih resursa nema ni načina da se ostvari budući rast“.
Vlahović dodaje i da je potrebno da se radi na reformi zdravstva.
„Naša demografska slika nije povoljna, populacija sve više stari, to je veliki pritisak na zdravstveni sistem. Potrebno je da se on reorganizuje u skladu sa jednom vrlo jasnom agendom reformacije zdravstvenog sistema“.
Na kraju ovogodišnjeg Foruma, Vlahović je konstatovao:
„Očekujem da će godina pred nama biti nešto relaksiranija i lakša kada je u pitanju životni standard. Pre svega zbog toga što će inflacija biti niža, očekuje se pad kreditnih stopa i kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke od polovine ove godine, što će sveukupno pojeftiniti kredite i na taj način između ostalog olakšati život našem stanovništvu u narednoj godini“.
Detaljnije
