Branko Milanović je gostujući profesor u Centru za postdiplomske studije Univerziteta grada Njujorka (CUNY) i profesor u Londonskoj školi ekonomije. Godine 2019, imenovan je za počasnog profesora na katedri Angus Medison na Univerzitetu u Groningenu. Doktorirao je 1987. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu disertacijom o nejednakosti dohotka u Jugoslaviji. Skoro dve decenije radio je kao vodeći ekonomista u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, a ovaj posao je napustio da bi se posvetio pisanju svoje knjige o globalnoj nejednakosti dohotka koja nosi naslov „Odvojeni svetovi“ (2005). Zatim je bio angažovan kao viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu (2003-2005) i predavač na Univerzitetu Merilend (2007-2013) i u Školi naprednih međunarodnih studija Pol H. Niče Džons Hopkins Univerziteta (1997-2007). Bio je gostujući profesor na All Souls koledžu Univerziteta u Oksfordu i Univerzitetu Karlos III u Madridu (2010-2011).

Branko se u svom radu prevashodno bavi nejednakošću dohotka, kako u pojedinačnim zemljama, tako i na globalnom nivou, uključujući i preindustrijska društva. Objavljuje članke u mnogim časopisima, između ostalih i u The Economic Journal, Review of Economics and Statistics, Journal of Economic Literature, Journal of Development Economics i Journal of Political Philosophy. Časopis The Globalist je njegovu knjigu „Bogataši i siromasi“ (2011) izabrao za Knjigu godine 2011. Njegova knjiga „Globalna nejednakost“ (2016) dobila je nagradu Bruno Krajski za najbolju političku knjigu u 2016. godini, a 2018. godine i nagradu Hans Mathefer za najbolju knjigu u oblasti ekonomije, i prevedena je na šesnaest jezika. Bavi se ekonomskim i političkim uticajem globalizacije i uvodi pojam sukcesivnih „Kuznjecovih talasa“ nejednakosti. U martu 2018. godine, Branko je zajedno sa Marijanom Macukato dobio Leontijevu nagradu za pomeranje granica ekonomske misli za 2018. godinu. Njegova najnovija knjiga „Kapitalizam po sebi“ objavljena je u septembru 2019. godine.