Molimo sačekajte......

Izaberite jezik: SRPSKI ENGLISH
Adresa
Dobrinjska 11, 11000 Beograd
Telefon
+381(0)11 3613 409
Babić Miodrag
Društveno angažovani privrednik, dugogodišnji čelnik farmaceutskog koncerna „Hemofarm“ (Vršac, 1981–2010) i „Hemofarm“ humanitarne fondacije, košarkaški funkcioner i strateški investitor u organsku poljoprivredu  Zrenjanin, Rođen 29. 4. 1951. od oca Nedeljka i majke Danice. Oženjen Jelenom. Sinovi Vladimir i Aleksandar, unuci Vukoman, Luka, Miodrag, Matija i Bogdan.

Na Tehnološkom fakultetu u Beogradu diplomirao 1974. godine.

Karijeru je započeo kao tehnolog u Hemijskoj industriji Inex brixol, Vršac. Od 1974. do 1978. rukovodilac je projekta, a od 1978. do 1982. rukovodilac je OOUR-a Plastifikatori. Od 1982. godine njegovo profesionalno angažovanje seli se u farmaceutsku industriju, u kompaniju „Hemofarm“ iz Vršca. Od 1982. do 1990. generalni je direktor „Inex Hemofarma“, a od 1990. do 1996. generalni direktor kompanije „Hemofarm A.D.“. Od 1996. do 2006. predsednik je koncerna i predsednik Upravnog odbora matične kompanije, a od 2006. do 2010. obe funkcije obavljaće pod korporativnim brendom STADA Hemofarm.

Istaknuti je pobornik razvoja lokalne zajednice opštine Vršac. U cilju političke podrške i organizovanog delovanja na lokalni razvoj pokrenuo je 2004. godine nestranačko Udruženje građana „Vršačka regija – evropska regija“ koje je nakon svega dva meseca od osnivanja osvojilo izbornu većinu na lokalnim izborima. Postignuti su zavidni rezultati u oblasti privrede, infrastrukture, kulture, sporta, obrazovanja i dr. Vršac je od marginalizovane varoši postao jedan od najboljih gradova za život u Srbiji.

Privrednik godine, Nagrada Privredne komore SFRJ za, 1989. godinu; „Kiki“ nagrada za privrednika godine, 1992; Poslovni čovek godine u Srbiji četiri puta tokom perioda 1995–2005; „Svetionik – sud sedme sile“ za dostignuća u privredi, 2001; Zlatna povelja mira „Linus Pauling“ Internacionalne lige humanosti, u Sarajevu 2004; Najuspešniji preduzetnik i menadžer Srbije, 2007; Pupinova zlatna medalja za dostignuća u privredi; Nagrada za životno delo Privredne komore Beograda; Vukova nagrada i Zlatni beočug  za doprinos srpskoj kulturi; „Virtus” nagrada za korporativnu društvenu odgovornost; Dositejevo blagodarije Upravnog odbora Zadužbine; ordenje SPC za podršku i pomoć aktivnostima: Sveti Sava II stepena i Sveti Teodor Vršački, kao i orden Svetog kralja Milutina za doprinos izgradnji spomen-hrama Sv. Save; Orden „Zvezda solidarnosti“ od predsednika Italije, Đorđa Napolitana, za veliki doprinos unapređenju srpsko-italijanske privredne saradnje; „Cross of Commander – Pro Merito Militensi” od Malteškog reda za dopri
nos razvoju zdravstva i međunarodne humanosti, 2010; Zlatna povelja i povelja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za veliki doprinos unapređenju narodnog zdravlja i medicinske nauke; nagrada za životno delo Skupštine opštine Vršac; Spartakova nagrada za doprinos razvoju sporta. Suosnivač je i prvi predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ u Beogradu, udruženja uspešnih poslovnih ljudi Srbije; utemeljivač Zadužbine Dositej Obradović. Od 2009. član je Nacionalnog saveta za naučnotehnološki razvoj i saveta Farmaceutskog (od 2009) i Medicinskog fakulteta (2006–2010) Univerziteta u Beogradu; počasni član Srpskog lekarskog društva. Predsednik je Skupštine Društva za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru od 2002. do 2016.godine.  Svojim doprinosom srpskoj košarci postavio je začetke uvođenja marketinških aktivnosti i uspešne poslovne organizacije u košarkaškim savezima.

Od 1987. do 1989. član je Predsedništva i predsednik Košarkaškog saveza Jugoslavije; od 1989. do 2005. član je Predsedništva Košarkaškog saveza SRJ, SRCG i Srbije; od 1989. do 2002. član je Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i vođa timova košarkaške reprezentacije na Olimpijskim igrama u Seulu 1988.

Usred nepovoljnih makroizazova kao posledice jugoslovenskih ratnih sukoba i cepanja domaćeg tržišta, međunarodnih ekonomskih sankcija i trgovinskog embarga UN, valutne hiperinflacije, NATO bombardovanja i sistemske tranzicije, „Hemofarm“ se pod njegovim vođstvom kontinuirano uspešno razvijao; od male lokalne kompanije s godišnjom proizvodnjom od 8 miliona pakovanja i 300 zaposlenih, tokom 28 godina, „Hemofarm“ se razvio u međunarodni generički farmaceutski brend, u poslovnu grupaciju s više od 3.000 zaposlenih i u lidera u proizvodnji lekova u regionu, pri godišnjoj proizvodnji od 200 miliona pakovanja i prihodom od preko 250 miliona evra. Kroz inostrane poslovne aktivnosti, nastale su firme u Republici Srpskoj (BiH) i Crnoj Gori, te Rusiji, SAD i Kini. Organizovane su promotivne i prodajne aktivnosti u preko 20 zemalja Evrope, Azije, Afrike, Amerike i Bliskog istoka.