Савез економиста Србије и Vienna Economic Forum под покровитељством председника Европске комисије Jean-Claude Junckera-a организују Vienna Economic Talks – Belgrade Meeting 2017. Конференција ће се одржати 21-22. маја 2017. у Привредној комори Србије. Након регистрације и прве вечерње сесије, биће уприличен коктел добродошлице у хотелу Метропол. На скупу који промовише регионалну сарадњу и европску орјентацију Србије очекује се присуство високих званичника Владе, премијера, као и водећих представника привредног окружења.

Vienna Economic Forum је основан 2004. године са циљем популаризације и промоције инвестиционих могућности и привредне сарадње између земаља и територија које се налазе у региону од Јадранског до Црног мора (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Словенија, Турска, Украјина и Косово) са седиштем у Бечу. Идеју Dr. Elene Kircheve, амбасадора Бугарске у Бечу, подржале су најреспектабилније компаније и предузетници у Аустрији. Од свог оснивања Vienna Economic Forum је организовао велики број конференција у Букурешту, Београду, Охриду, Истанбулу, Бечићима, Тирани и другим градовима под покровитељством премијера земаља домаћина. Председник ове угледне организације је Dr. Erhard Busek, бивши аустријски вицеканцелар и специјални координарор Пакта за стабилност југоисточне Европе.

Програм форума
Видео материјал с форума

На овогодишњем Копаоник бизнис форуму било је 1140 учесника, 120 акредитованих новинара, 20 панела, три пленарне сесије, четири специјална догађаја и две панел презентације

„На овом Форуму, 24.по реду, што је дуга традиција, први пут смо имали неподељену сагласност око реформске агенде између представника Владе, НБС, пословне заједнице, медјународних финансијских организација. Остаје на нама да Влади и НБС упутимо документ Копаоник концензус у форми закључака конференције и да их подсећамо да оно то су нам обећали, као део реформске агенде на Форуму.Задовољан сам догађајем, следеће године се видимо у исто време, имаћемо 25. Копоник бизнис форум, а до тада ћемо имати и регионалне активности“, истакао је Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије на затваранју 24.Копаоник бизнис форума.

Копаоник бизнис форум је место на коме људи разговарају, износе своје ставове, усклађују мишљења и долазе до концензуса – један је од закључака ДрагАна Ђуричина, селектора Форума.

„Да би се дошло до концензуса, ми прво припремимо позивно писмо са образложењем, направимо радове наших најугледнијих економиста у вези са питањима која су актуелна и са питањима која ће бити актуелна у периоду који је испред нас. Такође, желимо да утичемо и на домаћу ширу јавност, не само економску, тако што направимо Зборник радова који третира главна питања светске економије. У Зборнику радова ове године налазе се четири Нобеловца, председник Међународног монетарног фонда, велика имена економије и угледника, као и неколико наших економиста. Видећете да су наши ставови на форму онога што они говоре, ако не и на исти начин да образлажемо проблеме и могућа решења. То је фаза индокринације. Онда дође Копаоник, и ми са тим материјалом и ставовима излазимо у јавност, Влада има своју прилику, Међународна финансијска заједница има своју прилику,међународне дипломате имају своју прилику, привреда има своју прилику као и сектори повезани са економијом као што су образовње, наука и здравство. Копаоник је место разговора. Копаоник концензус ће бити направљен, и ако погледате шта је написано прошле године и шта је Влада радила ове године, видећете да је било много подударности“, нагласио је Ђуричин.

Селектор Форума је, такође, и истакао да је на овогодишњем Копаоник бизнис форуму било много добрих идеја, а једна од њих је била речена од министра у Влади да Влада у новим областима  треба да слуша успешне појединце, а не да дискутује о политичким ставовима председника Владе, нарочито кад се ради о областима као што је дигитализација, здравство.

„Имали смо изузетно успешне људе из области дигиталних технологија. Било је пуно предлога за технолошко предузетништво и данас смо добили добре предлоге о регулисању економских аспеката здравства и здравственог осигурања. Промене су тако брзе да у земљи која има кашњење због претходних погрешака у вођењу политике и економије, у таквој земљи у времену кад је будућност иза нас, јако је тешко достићи будућност“.

Последњег дана Копаоник бизнис форума министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин учествовао је на пленарној седници на тему - Друштвена инклузивност и инклузивност у односу на природи и истакао да су буџетске дотације за пензије смањене на 35 одсто укупног износа потребног за исплату пензионерских примања, са 48 одсто у 2012. години.

Александар Вулин је нагласио и да се очекује да до краја године те дотације буду смањене на 33 одсто.

„Приходи Фонда за пензијско и инвалидско осигурање су све већи јер је у порасту број запослених, а тиме и уплате по основу доприноса за обавезно пензијско осигурање. Сви економски показатељи потврђују да Србија иде у добром правцу, брже него што је било планирано. Број запослених у јавном сектору смањен је за 8,4 одсто, односно за око 62.000, од децембра 2013. године када је забрањено запошљавање у државној служби. Истовремено, број запослених у приватном сектору повећан је за скоро 135.000, тако да је било за приближно 73.000 више оних који уплаћају доприносе за пензијско осигурање”.

Вулин је додао и да у евиденцији Националне службе за запошљавање сада има 696.579 незапослених, а у 2012. било их је 761.485.

Мишел Сен Лот, директор УНИЦЕФа у Србији говорио је о томе колико је важно промовисање правичности и једнаких шанси за свако дете, као и да свако дете мора да има могућност да расте, развија своје вештине и потенцијале и доприноси својој породици и заједници.

„Србија несумљиво напредује у државној реформи, али Влада и други актери би требало додатно да се фокусирају на стратешку важност улагања у људски капитал, а нарочито у децу као најважнији ресурс у држави. Ако су деца здрава, образована, обучена да раде и способна да зараде пристојну плату, онда су и оснажена.