Савез економиста Србије

27.10.15

Закључци и препоруке конференције

ЕФИКАСНОСТ ПРИСТУПАЊА ЕУ И УНАПРЕЂЕЊЕ РЕГИОНАЛНЕ КОНКУРЕНТНОСТИ

Хотел Сплендид - Будва, 22-23.10.2015.


УВОД

Дана 22. и 23. октобра 2015. године у Хотелу Спендид у Бечићима, одржана је пета Конференција о економији, Монтенегро 2015, која је ове године посвећена теми Ефикасност приступања ЕУ и унапређење регионалне конкурентности.

Конференцију су организовали Привредна комора Црне Горе, Савез економиста Србије и Савез економиста Црне Горе. Циљ организовања ове конференције био је да се понуди квалитетна платформа за регионални дијалог о постављеним темама, те да се након интензивних разговора сагледају изазови који стоје пред регионом Западног Балкана у процесу приступања ЕУ и понуде одговори на захтев за унапређењем регионалне конкурентности.

Уводно обраћање имао је председник Владе Црне Горе, г-дин Мило Ђукановић, а о постављеним темама говорили су министри, угледни економисти, домаћи и страни привредници, те представници међународниих организација. Конференцији је присуствовало више од 400 привредника и експерата из области економије из Црне  Горе, Србије и региона.

КРАТАК ПРЕГЛЕД

Тема Конференције разрађивана је у девет појединачних панела:

  1. Стање и перспективе ЕУ интеграција региона Западног Балкана
  2. Економија Црне Горе и Србије - стање, правци развоја  и повезаност
  3. Пословање у региону  - домаћи привредници и инвеститори
  4. Пословање у региону  - страни инвеститори
  5. Улога финансијског сектора у привредном развоју
  6. Туризам - секторска и регионална перспектива
  7. Образовање, иновације и предузетништво
  8. Развој саобраћајне инфраструктуре - претпоставка боље регионалне повезаности и
  9. Развојни потенцијали пољопривредно - прехрамбеног сектора

Након два дана интензивног и продуктивног рада конференције, организатори желе да представе резиме дискусија у виду основних закључака и препорука за ефикасније приступање ЕУ и унапређење регионалне конкуретности региона Западног Балкана.

ЗАКЉУЧЦИ:

  • Западни Балкан препознат је као регион чији је напредак и развој веома важан за даљи просперитет Европе, мада је утисак да у ЕУ не постоји осећај за ургентност у области политике проширења.
  • На земљама Региона је да се посвете квалитетнијем и обухватнијем међусобном економском повезивању на путу ка ЕУ као заједничком одредишту.
  • Земље региона морају убрзано радити на смањењу разлика у развоју које имају у односу на развијене земље Европе.
  • Све земље Западног Балкана осјећају негативне последице светске економске кризе, поготово кризе Еуро зоне, која се супротно очекивањима опоравља споро и неуједначено, уз изражену волатилност финансијских тржишта.
  • Земље региона су оптерећене властитим, инхерентним структурним проблемима, те је раст и  развој условљен имплементирањем реформи у овој области.
  • Посебан проблем представља висока стопа незапослености и  незапосленост младих у Региону.
  • Земље Региона имају изражено висок дефицит текућег рачуна и буџетски дефицит, те растуће спољне и јавне дугове, што га чини рањивим на екстерне шокове.
  • Конкурентност се поставља као централни проблем економија Региона и достизање одређеног нивоа националне привредне конкурентности услов је за присуство и опстанак на јединственом европском тржишту.
  • Недостатак знања и владавине права два су базична проблема која оптерећују Регион.
  • "Берлински процес" је изузетно важна иницијатива ЕУ за Западни Балкан и шанса за брже превазилажење садашњих ограничења реализацијом одрживих пројеката од заједничког интереса.
  • Из перспективе домаћих и страних инвеститора Регион се креће у правом смеру, али још увек малим корацима. Постоји читав низ ограничења који спутавају развој пословања, а наш регион чине мање атрактивним за улагање.


ПРЕПОРУКЕ:

  • Да би се елиминисале препреке већој конкурентности Региона потребно је његово интензивније инфраструктурно повезивање - саобраћајно, енергетско и телекомуникационо. Унапређење инфраструктуре ће допринети ефикаснијој валоризацији компаративних предности које наш регион има, поготово у сектору туризма, саобраћаја и пољопривреде.
  • Интензивирање структурних реформи је веома битно за економски просперитет Региона, уз неопходно инсиситирање на сагласности циљева структурних реформи.
  • Реформисањем јавне администрације уз елиминисање свих препрека за пословање створиће се услови за привлачењем  нових инвеститора који ће адекватно и ваљано валоризовати домаће ресурсе и  тако допринети њиховом одрживом коришћењу.
  • За подизање нивоа конкурентости неопходно је унапређење пословног амбијента кроз апсорпцију технологије, иновација и трговинске интеграције.
  • Неопходан је систематски приступ у реструктурирању јавних предузећа, као коначни завршетак приватизације.
  • Потребно је истрајати у примени агенде фискалне консолидације у функцији фискалне одрживости и макроекономске стабилности.
  • Привредни раст мора бити скоковит, тј. мора се одвијати по стопама већим од просека ЕУ у намери да смањимо разлике у нивоу развијености.
  • Потребно је институционалним механизмима подстицати регионално партнерство бизниса, како би се синергијом подигао степен конкуретности локалних бизниса на новом референтном тржишту - европском тржишту.
  • С обзиром на то да је недостатак вештина запослених озбиљан проблем даљем економском расту, потребна је континуирана едукација запослених и боља конекција између бизнис сектора и образовног система. Развој предузетништва представља неопходност. Поменути проблем незапослености младих намеће потребу охрабривања и оспособљавања младих генерација да направе искорак ка иновацијама и покретању властитих послова.
  • У Региону је потребна већа укљученост етичке компоненте бизниса у процес доношења пословних одлука, што би требало да резултира већим степеном друштвене одговорности локалне пословне заједнице.

Повратак на претходну страну
Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona
Kopaonik 2018
Партнер
Mastercard
Генерални спонзори
NLB
Blinking

Чланство у ИЕА


Информације

Савез економиста Србије
Булевар Михајла Пупина 147
11070 Нови Београд
Добрињска 11
11000 Београд
Тел: +381 11 3613-409; 2644-980
Факс: +381 11 3629-689
Е-пошта: office@ses.org.rs