Савез економиста Србије

26.02.15

Извештај за медије

Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије организују двадесет други Копаоник бизнис форум 2015. Тема овогодишњег форума је „Србија 2015-30: Нова визија индустријализације привреде и модернизација друштва“. Програмски одбор је предвидео расправу у оквиру три области, четрнаест панела, једне пленарне сесије са четири уводна излагања првог дана форума, као и седам уводних излагања у наредна два дана, три специјалне презентације и догађаја, као и једног специјалног госта. У програму форума учествује 108  уводничара и панелиста.

Форуму ће присуствовати више од 550 учесника, представника Владе и НБС, домаћих и иностраних привредника, дипломата, економских аналитичара и теоретичара, и међународних експерата. Потврђено је учешће премијера Александра Вучића, гувернера Јоргованке Табаковић, министара Душана Вујовића, Кори Удовички, Ивана Тасовца, Александра Антића и Снежане Богосављевић Бошковић, неколико државних секретара и помоћника министара, као и градоначелника Синише Малог. Поред тога, потврђено је присуство великог броја амбасадора релевантних земаља, представника делегације ЕУ у Србији,  директора Европске банке за обнову и развој, Светске банке и представника ММФ-а, као и других међународних финансијских институција.

Програмски одбор форума предвидео је расправу у оквиру три области:

3. март 2015:  Играти да би се победило уместо играти да би се играло
4. март 2015:  Национална стратегија економског и социјалног развоја: Србија 2015-30
5. март 2015:  Индустријске политике: нова платформа за вођење економске политике и  кључне мере

Првог дана биће речи о стратегијској позицији Србије и перспективи опоравка привреде, преливању геополитике на економију, регионалној економској садањи, дигиталној транформацији и кључним питањима у области осигурања.

Тема другог дана је Национална стратегија економског и социјалног развоја. На панелима ће се дискутовати о томе како до економије у динамичкој равнотежи од економије која је зависна од дуга и извоза, реформама државне управе и јавног сектора, индустријским политикама у трговини и туризму, иновацијама и технолошком развоју, улози медија, очекивањима страних инвеститора, партнерству приватног и јавног сектора и финансијализацији економије.
Трећег дана фокус је на дерегулацији енергетског сектора и развојним потенцијалима агробизниса.
Последњих шест година Копаоник бизнис форум се одржава под покровитељством председника Владе Републике Србије. Као и претходне године, медијски спонзор форума је Новинска агенција Танјуг. Претходних година форум се афирмисао као место где економисти и привредници вреднују ефекте структурних и економских политика Владе. Форум је место сучељавања различитих мишљења и аргумената како би се дошло до изводљивих и учинковитих политика.  Последично, сваке године дефинише се документ који носи назив „Копаоник консензус“.

Србија 2015-30: Нова визија индустријализације привреде и модернизација друштва

Због чега је важно афирмисати значај стратегијског приступа за развој привреде Србије? Одговор проистиче из неопходности реструктурирања немоћне и раштимоване привреде како би се омогућио опстанак и просперитет државе. То није лак задатак, нарочито имајући у виду тренутну стратешку позицију, низак ниво економских резултата, као и окружење брзих и радикалних промена.

Привреда Србије је не само недовољно развијена, већ и са кашњењем у процесу транзиције према стању веће економске развијености. Због кашњења у геополитичком позиционирању, земља je остала „заглављена“ у простору и времену. Анализа стратегијске позиције упућује на доминантан утицај претњи у односу на шансе. Највеће претње долазе са стране структурних неравнотежа, као што су макроекономски дефицити, ценовни диспаритети, висока цена капитала и прецењен девизни курс. Када је привреда у неравнотежи и када зависи од увоза и дуга, она извесно ризикује да постане талац финансијализације, највеће заблуде неолибералне економске доктрине, која на разне начине поткопава економију и доводи је у стање раштимованости.

У окружењу брзих и радикалних промена за привреду која се налази на економски неодрживој путањи, ризик појаве негативног сценарија је не само висок, већ и у порасту. Бежећи од банкротства, готово свака влада у Србији пролази кроз искуство „клиничке смрти“. Међутим, искуство клиничке смрти требало би схватити као могућност за катарзу која може да допринесе откривању креативних начина за решавање проблема.

Стратешка флексибилност постаје основна компетенција у условима када се позиција између учесника у глобалној конкурентској утакмици учестало мења. Суштина више није у томе шта је прави потез, већ шта мора да се уради на прави начин. У новим условима улога владе није само да оствари боље геополитичко позиционирање екстерно и одржи политичку стабилност интерно, већ и доминантно, да подстакне развој адекватног модела одрживог раста и одговарајуће платформе за вођење економских политика. Ортодоксни модел вођења економских политика у Србији је дубоко укорењен тако да је за преокрет потребан потпуно нов модел који је у стању да обезбеди прилагођавање променама. Овогодишњи форум је посвећен формулисању тог модела.

Суштина новe теоријске платформе је у свеобухватном реструктурирању, на макро и  микро нивоу, као и доношењу стратешких одлука које ће омогућити отклањање скривених пукотина система и прилив инвестиција у секторе разменљивих производа. У том процесу мере штедње се не могу избећи. Међутим, оне нису довољне за промену status quo. 

У потрази за решењем, клатно не може да се помери од једног екстремног институционалног избора ка другом, од претпоставке да је тржиште најбољи регулатор ка претпоставци да је држава једини доносилац одлука. Последња разматрања неолибералне економске доктрине, одговарајућег модела развоја и платформе за вођење економских политика показала су да су се највећи продори у економској теорији десили на пољу интеграције макроекономских политика и индустријских политика. Индустријске политике су суштина савременог  погледа на економију познатог као нова структурна економска теорија. Парафразирајући Џ. Стиглица, питање за било коју владу није да ли да се ангажује на пољу индустријских политика, већ како да то учини исправно. Неолиберална економска доктрина не сме више никада бити алиби за нечињења владе.

За суочавање са новим изазовима неопходна је национална стратегија економског и социјалног развоја, као скуп међусобно повезаних мера које ће омогућити да привреда опстане и просперира на глобалном тржишту. Да би била у стању да одговори на изазове, влада мора да има одговорност. Мисија владе у овом процесу је: играти да би се победило, уместо играти да би се играло.

Повратак на претходну страну
Kopaonik 2018
Партнер
Mastercard
Генерални спонзори
NLB
Blinking
Kopaonik 2018
Партнер
Mastercard
Генерални спонзори
NLB
Blinking

Зборници

2006
2007
2008

Од 2009. године, радови са Копаоник бизнис форума се објављују у часопису "Eкономика предузећа".

Информације

Савез економиста Србије
Булевар Михајла Пупина 147
11070 Нови Београд
Добрињска 11
11000 Београд
Тел: +381 11 3613-409; 2644-980
Факс: +381 11 3629-689
Е-пошта: office@ses.org.rs